Saopštenja za javnost 2015

5. mart 2015.: Prema najnovijim istraživanjima, na Marsu je postojao prastari okean koji je sadržao više vode nego Zemljin Arktički okean i pokrivao je površinu veću od one koju prekriva Atlantski okean. Međunarodni tim naučnika koristio je ESO Veoma veliki teleskop, kao i instrumente na W.M. Kek opservatoriji i NASA Infracrveni teleskop, kako bi posmatrao atmsoferu ove planete i mapirao karakteristike vode u različitim delovima Marsove atmosfere tokom perioda od šest godina. Ovo su prve mape ove vrste. Rezultati su objavljeni danas u časopisu Science.

2. mart 2015.: Astronomi su u jednoj od najstarijih galaksija i najudaljenijem zvezdanom porodilštu u svemiru pronašli tragove prašine i dokaz koji ukazuje na veoma brzu evoluciju galaksija nakon Velikog praska. Najnovije opsevracije uz pomoć teleskopa ALMA ukazale su na slabi signal koji potiče iz hladnih oblaka prašine u galaksiji A1689-zD1, a uz pomoć ESO Veoma velikog teleskopa astronomi su uspeli da izmere njenu udaljenost.

26. februar 2015.: Instrument MUSE na ESO Veoma velikom teleskopu omogućio je astronomima najbolji 3D pogled u daleka prostranstva univerzuma. Bio je usmeren u pravcu Hablovog južnog dubokog polja tokom 27 sati, a nova posmatranja otkrila su udaljenosti, kretanja i druge osobine mnogo više galaksija nego što je ikada ranije snimljeno u ovom deliću neba. Dobijeni rezultati prevazilaze podatke dobijene sa Habla i otkrivaju objekte koje do sada nismo mogli da vidimo.

18. februar 2015.: Najnoviji instrument SPHERE koji se nalazi na ESO Veoma velikom teleskopu naučnici su koristili kako bi pronašli braon patuljke za koje se pretpostavljalo da kruže oko neobične dvostruke zvezde V471 Tauri. SPHERE je naučnicima do sada dao najbolji uvid u okruženje ovih interesantnih objekata, a ono što su zapravo otkrili je - ništa. Neočekivano odsustvo ovih braon patuljaka, čije postojanje su naučnici predviđali s velikom sigurnošću, znači da je konvencionalno objašnjenje za ponašanje V471 Tauri pogrešno. Ovaj neočekivani rezultat je predstavljen u prvom naučnom radu koji se zasniva na posmatranjima instrumenta SPHERE.

9. februar 2015.: Astronomi su zahvaljujući kombinaciji ESO teleskopa i opservatorije na Kanarskim ostrvima, uspeli da identifikuju dve iznenađujuće masivne zvezde, koje se nalaze u srcu planetarne magline Henize 2-248. Zvezde orbitiraju jedna oko druge i sve više se približavaju, da bi se za 700 miliona godina od spojile i imale dovoljno materijala da iniciraju ogromnu eksploziju supernove. Rezultati istraživanja će se pojaviti u online časopisu Nature, 9. februara 2015. godine.

4. februar 2015.: Najnovija slika koju je snimio teleskop Južne evropske opservatorije VISTA otkriva poznatu Trifid maglinu u novom svetlu. Posmatrajući infracrveni deo spektra svetlosti, astronomi mogu da gledaju kroz centalne delove Mlečnog ispunjene prašinom i da otkriju mnoge prethodno skrivene objekte. U ovom malom istraživanju, astronomi su otkrili dve do sada nepoznate i veoma udaljene Cefeide, promenljive zvezde, koje se nalaze iza oblasti poznate kao Trifid maglina. Ove zvezde predstavljaju prve ovakve objekte koji su pronađeni u centralnoj ravni Mlečnog puta, tačno iza centralntralnog, gusto nastanjenog dela galaksije.

28. januar 2015.: Poput zjapećih usta džinovskog nebeskog stvorenja, kometska globula CG4 preteće sija na novoj slici ESO-ovog Veoma velikog teleskopa. Iako na ovoj slici deluje kao velika i sjajna, ova nebula je zapravo bleda, što amaterskim astronomima otežava njeno posmatranje. Tačna priroda CG4 objekta i dalje je misterija.

14. januar 2015.: NGTS (engl. The Next-Generation Transit Survey) teleskop po prvi put je vršio posmatranja sa ESO Paranal opservatorije u severnom Čileu. Ovaj projekat će tragati za tranzitnim vansolarnim planetam - planetama koje prelaze ispred svojih matičnih zvezda i samim tim uzrokuju neznatno zatamnjenje njenogsjaja, što se može detektovati instrumentima visoke osetljivosti. Teleskop će biti fokusiran na potragu za planetama veličine Neptuna, kao i manjim planetama prečnika dva do osam prečnika Zemlje.

7. januar 2015.: Some of the stars appear to be missing in this intriguing new ESO image. But the black gap in this glitteringly beautiful starfield is not really a gap, but rather a region of space clogged with gas and dust. This dark cloud is called LDN 483 — for Lynds Dark Nebula 483. Such clouds are the birthplaces of future stars. The Wide Field Imager, an instrument mounted on the MPG/ESO 2.2-metre telescope at ESO's La Silla Observatory in Chile, captured this image of LDN 483 and its surroundings.