Fotografija nedelje

2. decembar 2019.: Gledajući ovdu sliku, veličanstveni Mlečni put se uzdiže iznad ESO opservatorija La Silla u Čileu, njegov svetli pojas praćen crvenim oblastima formiranja zvezda i tamnim, vlaknima međuzvezdane prašine. Takođe se na slici vide dva teleskopa, 1-metarski Schmidt teleskop (levo) i teleskop MPG-ESO 2,2 metra (desno).Dok sve zvezde na nebu pripadaju galaksiji Mlečni put, ovu debelu prugu širom neba obično nazivamo „Mlečni put“. To je zbog našeg položaja u matičnoj galaksiji: Sunčev sistem se nalazi na jednom spiralnom kraku naše galaksije na oko dve trećine udaljenosti između centra Mlečnog puta i njegovih periferija. Sama galaksija je oblikom malo nalik na džinovsku palačinku sa svetlim ispupčenjima u sredini, sa skoro svim sastavnim zvezdama, gasom, prašinom, planetama, koji se nalaze unutar tankog diska. „Mlečni put“ - sjajna traka koju vidimo na ovoj slici noćnog neba je naš pogled na ovaj disk, zbog čega izgleda da je mnogo svetliji i impresivniji od okolnog neba, ...

25. novembar 2019.: Visoko na periferiji čileanske pustinje Atakama, na nebu iznad ESO opservatorija La Sila, meteor plamti na svom putu preko neba posutog zvezdama i tamnih oblaka u našoj galaksiji. Svedok ove idile je tihi, nepokretni posmatrač, vidljiv na levoj strani slike: Švedski-ESO Submillimetrski teleskop (SEST).SEST je sagrađen 1987. godine u ime ESO i Švedskog saveta za prirodne nauke, a njegov rad je obustavljen 2003. godine. Za tih 16 godina je posmatrao jedno od najtamnijih i najjasnijih neba na svetu. U vreme izgradnje, 15-metarski SEST je bio jedini veliki teleskop na južnoj hemisferi, dizajniran za submilimetarsku astronomiju.Dok je bio aktivan, SEST je korišten za širok spektar istraživanja, uključujući posmatranje centra Mlečnog puta i proučavanje dva satelita naše galaksije, Magelanove oblake. 1995. godine, posmatranje SEST-a je pokazalo maglu Bumerang - gasoviti oblak formiran od strane umiruće zvezde u sazvežđu Kentaura - kao najhladniju poznatu lokaciju u Univerzumu, za samo jedan stepen topliju od ...

18. novembar 2019.: ESO astronomski objekti u Čileu su košnice aktivnosti - ili oaze - u inače neplodnom i suvom pejzažu pustinje Atakama. Ova neprijateljska i teško dostupna lokacija, može da se čini čudnim izborom za izgradnju opservatorije, ali Atakama je jedno od najboljih mesta na svetu za astronomiju. Praktično nema oblačnog dana, sa izrazitim nedostatkom svetlosnog zagađenja i najsušnija je nepolarna lokacija na svetu, koja godišnje ima manje od dva centimetra kiše!Čile je domaćin ESO teleskopa od 1960. godina, u opservatorijama sa sedištem u La Silla, Paranal i visoravni Chajnantor. Ovde je prikazan Visible and Infrared Survey Telescope for Astronomy (VISTA), smešten u opservatoriji Paranal.Nalazi se na planini pored Cerro Paranala, gde je Very Large Telescope (VLT), VISTA je najveći teleskop na svetu koji je dizajniran da pretražuje nebo u bliskoj infracrvenoj svetlosti (odmah izvan one vidljive ljudima). Spektakularne znamenitosti kosmosa - uključujući uočljiv niz naše galaksije, Mlečni put, koji se proteže ...

11. novembar 2019.: Teleskopi ESO opservatorije La Silla u Čileu su na misiji da posmatraju i razumeju ogromni Univerzum - ali ima dosta zanimljivih prirodnih pojava daleko bliže Zemlji. Jedan takav primer je ovaj anđeoski oreol od 22 stepena. Ova fotografija je snimljena visoko u zabačenoj pustinji Atakama, ali takav pogled je vidljiv tokom cele godine na celom svetu.Ovi haloi nastaju kada svetlost sa Sunca ili Meseca prolazi kroz cirrusne oblake visoko u Zemljinoj atmosferi. Sitni ledeni kristali koji čine ove oblake, deluju kao minijaturne prizme, menjajući smer svetlosti koji prolazi kroz njih (poznato kao refrakcija). Svetlosni zraci koji ovo rade, imaju tendenciju „nakupljanja“ pod uglom koji predstavlja najmanju količinu odstupanja od njihovog prvobitnog puta. Za određeni oblik ledenog kristala koji vreba unutar cirusnih oblaka, ovaj minimalni ugao odstupanja iznosi oko 22 stepena, zbog čega vidimo ovaj koncentrisani oreol svetlosti na udaljenosti koja odgovara 22 stepena od Meseca.ESO teleskop dužine 3-6 metara pruža ...

4. novembar 2019.: Ova retko viđena perspektiva nudi pravi insajderski pogled na jedan od vodećih ESO teleskopa u svetu: VLT Survey teleskop ili VST.VST je instaliran u ESO opservatoriji Paranal u Čileu. To je najveći teleskop koji pretražuje nebo na svetlosti vidljivoj ljudskim okom i njegov vrhunski dizajn čini ga moćnim alatom za proučavanje univerzuma. Sa ove tačke gledišta, OmegaCAM instrument - kamera sa posebno velikim vidnim poljem - može da se vidi napred i u sredini, smeštena unutar njegove stabilizujuće kontrolne strukture.Kad padne noć, otvara se kupola teleskopa i VST počne sa radtom. Velika nadmorska visina i suvi uslovi pustinje Atakama, pružaju savršene uslove za astronomsko posmatranje, isporuku neba bez oblaka i vrlo malo zagađenja svetlosti tokom velike većine godine. To omogućava zaista spektakularne pogled na Mlečni put iznad, zajedno sa svojim nizom upečatljivih boja, pruga tamne međuzvezdne prašine i svetlih zvezda u prvom planu - kao što se to vidi na ...

28. oktobar 2019.: Ovaj upadljivo jednostavan i spokojan pogled na NGC 1404 - džinovsku eliptičnu galaksiju koja se nalazi 62 miliona svetlosnih godina u sazvežđu Fornax (Hemijska peć) - krije okrutnu stvarnost galaksije.NGC 1404 je jedna od galaksija koja sadrži masivno Fornax-jato - i polako pada prema jezgru jata. Kako se kreće prema najvećoj i najugroženijoj galaksiji jata, NGC 1399, čije rezerve vrućeg gasa se prisilno otkidajui uklanjaju, ostavljajući izduženi trag gasa. Iako nije vidljiv na ovoj slici, ovaj tok gasa može jasno da se vidi na rentgenskim slikama galaksije; Vremenom će NGC 1404 da izgubi većinu svog vrućeg gasa, a samim tim i sposobnost da formira nove zvezde.Veoma Veliki Teleskop (VLT) od ESO, je snimio ovu sliku NGC 1404 svojim FORS instrumentom. Svetla zvezda u donjem levom uglu slike, nosi naziv HD 22862.Prevod teksta: Dr. Liliana Gracanin, Institut für Astrophysik, Universitätssternwarte Wien, AustriaKontakt: liliana.gracanin@uniwie.com

21. oktobar 2019.: U udaljenom delu čileanske pustinje Atakama, na nadmorskoj visini od preko 2.600 metara, nalazi se opservatorija Paranal. Što se tiče ukupne površine za prikupljanje svetlosti, ona je najveća opservatorija na južnoj hemisferi, a dom je nekoliko vrhunskih ESO teleskopa. Glavni vrh, vidljiv ovde neposredno ispod jezivo mirnog žutog Meseca, sadrži ESO Veoma Veliki Teleskop (VLT) i 2.6-metarski VLT Survey Telescope (VST). Na ovom vrhu mogu da se vide četri jedinice teleskopa VLT, pored manjih pomoćnih teleskopa sa krajnje leve strane i VST sa desne strane.Dok ESO nastavlja da širi niz teleskopa na južnoj hemisferi, za izgradnju je potrebno više prostora! Sekundarni vrh oko 1.500 metara udaljen od VLT i VST - krajnje desno na ovoj slici - odabran je kao mesto za ESO Visible and Infrared Survey Telescope for Astronomy (VISTA). VISTA je počela sa posmatranjem krajem 2009. godine i napravila je zapanjujuće slike univerzuma na skoro infracrvenim talasnim dužinama. ...

14. oktobar 2019.: Kao i mnogi teleskopi ESO-a, tako i danski 1,54-metarski teleskop u opservatoriju La Silla u Čileu poseduje kameru, koja prenosi pogled na nebo 24/7, omogućavajući bilo kome širom sveta da prate teleskop u akciji. Gledaoci mogu da vide astronoma i inženjere na poslu, dive se zadivljujućim noćnim pogledima na Mlečni put i - ako imaju sreće - primete i neke od meštana.Ovaj retki snimak pokazuje domaću pticu koja je sletela na objektiv kamere, potpuno nesvesna da blokira pogled. Vrsta ptice ostaje nerešena misterija; slika je napravljena noću tako da je verovatno da je ptica bila u lovu, što nagoveštava da se radi o nekoj vrsti koja je noću aktivna. Uprkos visokim i suvim uslovima ESO opservatorija u čileanskoj pustinji Atakama, područje je dom širokog spektra divljih životinja, kao što su lame, andske lisice, veličanstvene grabljivice i divlji konji koji slobodno lutaju. Oni su se sjajno prilagodili neprijateljskim uslovima i uobičajeni ...

7. oktobar 2019.: Ova slika sadrži kometu koja se nalazi u spoljnim dosezima Sunčevog sistema: kometa C/2016 R2 (PANSTARRS). Kao što joj ime kaže, kometu su otkrili 2016. godine teleskopi Pan-STARRS na Havajima. Novu sliku koja se ovde vidi, snimio je projekat osnovan na ESO opservatoriji Paranal u Čileu, nazvan Search for habitable Planets EClipsing ULtra -OOOO Stars - ili ukratko SPECULOOS.Komete su kugle od prašine, leda, gasa i stena. Kad prođu blizu Sunca, led im se zagreva, pretvara se u gas i isparava u procesu zvanom "gasovito odmetništvo". Ovaj proces formira nejasne ovojnice oko jezgra komete jezgra, nazvanog koma i karakteristične repove. Posmatranja SPECULOOS projekta, pokazuju da se rep komete C/2016 R2 (PANSTARRS) dramatično menja tokom jedne noći, stvarajući tako dinamičan niz slika. Fotografija prikazana ovde i prateći kadrovi u filmu sa vremenskim razmakom obuhvataju posmatranja snimljena 18. januara 2018. tokom faze ispitivanja SPECULOOS-ovog teleskopa Callisto i snimljena su kada je kometa ...

30. septembar 2019.: Koristeći detaljne oči Atacama velikog milimetra / submilimetarskog niza (ALMA) i Veoma Velikog Teleskopa (VLT), astronomi su mapirali intenzivne repove kosmičke meduze: broj čvorova strujanja gasa koji izviruju iz spiralne galaksije nazvane ESO 137-001.Ovaj nebeski žarnjak je prikazan ovde sa prelepim detaljima. Različiti elementi koji čine ovu sliku, nastali su upotrebom različitih teleskopa. Galaksiju i njenu okolinu je snimio NASA/ESA svemirski teleskop Hubble; repovi koji prate tokove vodonika i vide se u nijansama jarko ljubičaste boje, snimljeni su instrumentom MUSE postavljenim na VLT; i ALMA je uočila sjajna žarišta emisije ugljen-dioksida iz sistema, koje se pojavljuju u narandžasto-crvenoj boji.Ovi repovi su prouzrokovani dramatičnom pojavom poznatom kao uklanjanje pritiska ivice. Prostor između galaksija u jatu nije prazan, već je pun materijala koji deluje kao viskozna tečnost. Dok galaksija putuje kroz ovo otporno okruženje, gas se pomera iz galaksije, stvarajući tako lepe, zamršene sisteme kao što je onaj koji se vidi ovde ...

23. septembar 2019.: Ovonedeljna slika prikazuje ispupčeno srce Mlečnog puta dok dok se nalazi iznad visoravni Čajnantor. Smeštena u pustinji Atakama u Čileu, ova visoravan je jedno od najviših i najsušnijih mesta na Zemlji. Ova kombinacija rezultira u idealnim uslovima za posmatranje milimetarskog i submilimetrskog zračenja iz svemira, koje obično snažno apsorbuje Zemljina atmosfera. Stoga nije iznenađujuće da je visoravan Čajnantor dom spektakularno produktivnog velikog milimetarskog/submilimetarskog niza (ALMA), vrhunskog teleskopa koji proučava svetlost nekih od najhladnijih objekata u univerzumu.Iznad zamršenih oblaka prašine i snažnog sjaja milijardi zvezda, Mars, Saturn i zvezda Antares čine na nebu poseban trougao. Nejasan zeleni objekat levo od centra, gotovo utopljen u spektakularnu svetlost Mlečnog puta, je interplanetarni posetilac nazvan kometa 252P/LINEAR. Ova kometa je proletela pored Zemlje u aprilu 2016. godine - iako je bila previše slaba da bi se videla golim okom, njena lepota se otkriva na slikama sa dugačkom ekspozicijom, kao što je ova.Međutim, kao što ...

16. septembar 2019.: Od 4. do 18. avgusta ove godine, AstroCamp 2019 se održao u Centru za obrazovanje i istraživanje zaštite životne sredine u zaštićenoj prirodi Corno de Bico na severu Portugala. AstroCamp je akademski program za srednjoškolce, fokusiran na astronomiju koji ima za cilj da okupi studente različitog porekla i životnog iskustva, ali sa jednom zajedničkom strašću: astronomija.U kampu je bilo 18 učenika uzrasta između 15 i 18 godina - 11 devojčica i 7 dečaka, iz Brazila, Nemačke, Italije, Poljske, Portugala, Španije, Švedske i Velike Britanije. Tokom dve nedelje, entuzijasti astronomije su pohađali kurseve relativnosti i fizike zvezda, galaksija i univerzuma u ​​celini, posmatrali mračno noćno nebo i golim okom i teleskopima i povezivali se sa astronomima i fizičarima iz različitih država.Takođe su završili računski projekat, radeći sa podacima nekih najboljih svetskih teleskopa. Društvene aktivnosti kao planinarenje, sport, aktivnosti u zajednici i filmske i dokumentarne sesije, takođe su doprinele da kamp postane ...

9. septembar 2019.: Na ovoj lepoj slici se nalazi Mlečni put koji se uzdiže preko Residencije u ESO opservatorije Paranal, koja može da se vidi na planini u daljini. Residencia je privatni ESO hotel za osoblje Paranala, dom za astronome, inženjere, tehničare i ostale posetioce lokacije udaljen od kuće. Poznata i kao "oaza za astronome", zgrada uključuje restoran, muzičku sobu, biblioteku, bazen, čak i saunu kako bi astronomi mogli da se opuste u medjuvremenu i posle smene. Čak je prikazan u Dzejms Bond filmu “Quantum of Solace” (2008).Ovu fotografiju je napravio ESO foto ambasador Petr Horalek, a svetlo zgrade je gotovo zaslepljujuće u poređenju sa zvezdama. Veštačka svetlost raspršuje čestice u našoj atmosferi i može da pokrije svetlost noćnog neba. Očuvanje tamnog neba oko Paranala je od najveće važnosti za ESO. Očuvanje tamnog neba je od presudne važnosti za osetljivost i jasnoću naučnih opažanja. Na ovoj slici je nekoliko vestackih svetla - vidljiva ...

2. septembar 2019.: NGC 3351, takođe poznata kao Messier 95, prvi put je otkrio 1781. godine Pierre Mechain, francuski astronom i geodet, koji je radio zajedno sa Charlesom Messierom. NGC 3351 je vrsta galaksije poznata kao zabranjena spiralna galaksija i nalazi se u sazvežđu Lava.Nova posmatranja ovog objekta su pokazala zvezdane povratne informacije u delovanju. Povratne informacije o zvezdama su proces preraspodele energije u interstelarnom medijumu (prostor između zvezda) unutar galaksija koje formiraju zvezdu. U ovoj konkretnoj galaksiji formiranje zvezda se događa u prstenu koji okružuje jezgro galaksije tako velikom brzinom, da se mogu videti ogromni mehurići vrućeg gasa kako se izbacuju. Tada izbačeni gas može doprineti (i pozitivno i negativno) kontinuiranom stvaranju zvezda u galaksiji.Podaci za ovo posmatranje su dobijeni sa ALMA, svemirskog teleskopa i Veoma Velikog Teleskopa, što je još jednom pokazalo da naučna saradnja na više objekata može da pruži izvanredne rezultate.Prevod teksta: Dr. Liliana Gracanin, Institut für Astrophysik, Universitätssternwarte ...

26. avgust 2019.: Sneg je retka pojava na opservatoriji Paranal. Međutim, kada padne, udaljeni čileanski pejzaž se transformiše u nešto sasvim neobično i strano.Daleka, planina prekrivena snegom u centru je Cerro Paranal, mesto Veoma Velikog Teleskopa (VLT). Njega sačinjavaju četiri velika teleskopa (UT) - Antu, Kueyen, Melipal i Yepun - i četiri manja pomoćna teleskopa (AT). Na ovoj slici mogu da se vide vrhovi dva UT, pored VST teleskopa, koji je počeo sa posmatranjem 2011. godine.Ova slika, koju je snimio ESO foto ambasador Gerhard Hudepohl, pokazuje zaista retki pogled na Paranal. Padavine bilo koje vrste su veoma retke u pustinji Atakama; lokacija je najsuvlja nepolarna pustinja na svetu. Neki delovi Atakame nisu doživeli ni jednu kišu od kako je počelo sa njihovim beleženjem! U oblasti koja ima prosečno 330 jasnih noći godišnje, neće proći dugo pre nego što snežni oblaci nestanu - i VLT može da se vrati posmatranju univerzuma.Prevod teksta: Dr. Liliana ...

19. avgust 2019.: 12-metarska cinija eksperimenta Atacama Pathfinder (APEX) preseca ovu usamljenu sliku na vazdusnoj fotografiji na visoravni Chajnantor na severu Čilea (desno od centra). Sneg vidljiv u pozadini aludira na hladne temperature koje se nalaze na nadmorskoj visini od preko 5.000 metara. Ovaj teleskop se nalazi u sušnoj, suvoj pustinji Atakama koja doživljava prosečnu kišu od samo 100 milimetara godišnje.Od "prvog svetla" 2004. godine, APEX je mnogo doprineo našem razumevanju univerzuma na submilimetrskim talasnim dužinama u oblastima formiranja zvezda i planeta, veoma udaljenim galaksijama u ranom Univerzumu i uslovima prisutnim u molekularnim oblacima. Među mnogim astronomskim spoznajama koje nam je pružio APEX, bio je prvi teleskop koji je detektovao vodonik peroksid u svemiru i prvi koji je video akrecioni disk oko mlade masivne zvezde.APEX je napravljen od modifikovane prototipske antene za ALMA, veliki milimetar/submilimetarski niz Atacama, koji se nalazi samo malo udaljen. ALMA je najveći svetski zemaljski astronomski projekat koji je trenutno ...

12. avgust 2019.: Zahvaljujući mračnim i jasnim uslovima na ESO-ovom opservatoriji La Silla u Čileu, snimanje zapanjujućih slika Mlečnog puta je relativno uobičajeno za posetioce fotografe. Međutim, uprkos povoljnim uslovima, stvaranje lepih i detaljnih slika poput ove nije lako - kao što je otkrio ESO fotograf Petr Horalek, kada je snimio ovu neobičnu fotografiju glavne zgrade opservatorije La Silla, u kojoj se nalaze hotel, kantina i drugo.Petr je napravio 52 pojedinačne slike da sastavi ovaj kompozit, pomerajući i preuređujući razne komade nameštaja - kao što je to činio i posmatrac neba za ispijanje kafe na slici. Petr je radio u ranim satima, samo mu je slaba svetlost hodnika smetala. Međutim, baš dok se spremao za poslednjih nekoliko snimaka, stigli su i svi kuvari koji su uključili mnoštvo jarkih svetla i upropastili fotografiju. Petr je morao da se vrati pre 5:15 sledećeg jutra da bi završio svoje fotografisanje! Takva posvećenost i strpljenje su važni ...

5. avgust 2019.: Teleskop na ovoj privlačnoj slici je prikladno nazvan VISTA, skraćenica za Visible and Infrared Survey Telescope for Astronomy. Teleskop se nalazi u ESO opservatoriji Paranal u Čileu, gde nadmorska visina i suva klima omogućavaju nebo bez oblaka i odlične uslove za posmatranje.Različite pojave u univerzumu proizvode različite vrste svetlosti, od kojih je samo mali deo vidljiv ljudskom oku. VISTA posmatra infracrvenu svetlost, isto zračenje koje možemo da osetimo kao toplotu. Kamera teška tri tone je smeštena unutar teleskopa i izuzetno je osetljiva, što omogućava VISTA da detektuje ovu vrstu svetlosti iz vrlo udaljenih izvora u univerzumu i da stvori zadivljujuće slike i dovede do revolucionarnih naučnih rezultata.Uživanje u istom izuzetnom nebu kao i VISTA, ima i još jedan od ESO objekata, veoma veliki teleskop (VLT), koji može da se vidi na uzvisini u daljini. Uprkos impresivnoj veličini i sposobnosti ovih objekata, oni izgledaju sitno i malo pod veličanstvm univerzuma iznad ...

29. jul 2019.: Moderna zgrada na ovoj slici je Residencia u ESO opservatoriji Paranal u Čileu, domu brojnih profesionalaca i tehničara koji rade u opservatoriji. Iznad doma astronoma u pustinji Atakama, slika prikazuje galaksiju Mlečni put - naš dom u Univerzumu.Residencia je dizajnirana od strane nemačkih arhitekta Auer + Weber i savršeno se integriše u sušni krajolik pustinje Atakama da bi što manje poremetila astronomska posmatranja. Peščana boja i moderan dizajn zgrade odgovaraju Marsovom terenu oko opservatorije. Residencia je izabrana kao savršeno skrovište za Bondovog negativca u filmu "Quantum of Solace" i dignuta je u vazduh - samo virtuelno - u jednoj od ključnih scena.Opservatorija Parnal je domaćin ESO Veoma Velikog Teleskopa (VLT), kao i četri pomoćna teleskopa koja mogu da rade zajedno da bi formirali Veoma Veliki Teleskopski Interferometar (VLTI).Prevod teksta: Dr. Liliana Gracanin, Institut für Astrophysik, Universitätssternwarte Wien, AustriaKontakt: liliana.gracanin@uniwie.com

22. jul 2019.: Moderna zgrada na ovoj slici je Residencia u ESO opservatoriji Paranal u Čileu, domu brojnih profesionalaca i tehničara koji rade u opservatoriji. Iznad doma astronoma u pustinji Atakama, slika prikazuje galaksiju Mlečni put - naš dom u Univerzumu.Residencia je dizajnirana od strane nemačkih arhitekta Auer + Weber i savršeno se integriše u sušni krajolik pustinje Atakama da bi što manje poremetila astronomska posmatranja. Peščana boja i moderan dizajn zgrade odgovaraju Marsovom terenu oko opservatorije. Residencia je izabrana kao savršeno skrovište za Bondovog negativca u filmu "Quantum of Solace" i dignuta je u vazduh - samo virtuelno - u jednoj od ključnih scena.Opservatorija Parnal je domaćin ESO Veoma Velikog Teleskopa (VLT), kao i četri pomoćna teleskopa koja mogu da rade zajedno da bi formirali Veoma Veliki Teleskopski Interferometar (VLTI)Prevod teksta: Dr. Liliana Gracanin, Institut für Astrophysik, Universitätssternwarte Wien, AustriaKontakt: liliana.gracanin@uniwie.com