Fotografija nedelje

7. septembar 2020.: Mlečni put pokazuje svoj zapanjujući oblik i boje dok se nadvija nad čileanskom pustinjom. Stvara savršen okvir za antene velikog milimetarskog / submilimetarskog niza Atacama (ALMA). Takođe mogu da se vide dve satelitske galaksije Mlečnog puta, Veliki i Mali Magelanov oblak koji se pojavljuju na kristalno čistom nebu kao mrlje ispod luka svog većeg suseda. Veštački zeleni sjaj koji osvetljava ALMA antene pruža lep kontrast vizuelnom prikazu iznad.ALMA se nalazi na više od 5000 metara nadmorske visine u čileanskoj pustinji. Ovde suv vazduh i tanka atmosfera omogućavaju spektakularni pogled u univerzum i čine ga savršenim mestom za osetljiv teleskop poput ALME. ALMA se sastoji od 66 odvojenih pokretnih antena raširenih preko visoravni Čajnantor. Korištenjem različitih konfiguracija antena, rezolucija kojom ALMA posmatra nebeske objekte, može da se precizno podesi.

31. avgust 2020.: Ova slika prikazuje prelepu noćnu scenu u ESO opservatoriji Paranal u Čileu.Svetla traka Mlečnog puta se vidno probija kroz središte scene, prepuna jarkog gasa, tamne prašine i blistavim zvezdama, naizgled roneći prema dole u susret užarenom horizontu. Kružna struktura UT1 (Antu), jednog od četiri teleskopa od kojih se sastoji Veoma Veliki Teleskop (VLT), može da se vidi u sredini slike, dok je manji, pomoćni teleskop vidljiv sa desne strane, njegova kupola je širom otvorena dok skenira nebo. Sa svojih osam teleskopa, od kojih su četiri - pomoćna - pokretna, VLT može da deluje kao izuzetno osetljiv interferometar - u stvari toliko osetljiv da može da razlikuje dva fara automobila na udaljenosti Meseca!Prelepo i često fotografisano nebo iznad VLT je jedno od najjasnijih na svetu, o čemu ovde svedoče detalji na Mlečnom putu i ​​očigledna osvetljenost Jupitera, velikog objekta levo na slici. Zelenkasta nijansa na horizontu je fenomen poznat kao vazdušni ...

24. avgust 2020.: Instrument MUSE na Veoma Velikom Teleskopu (VLT) u Čileu, je posmatrao NGC 1365, spiralnu galaksiju sa dvostrukom prečkom, koja se nalazi oko 56 miliona svetlosnih godina u jatu galaksije Fornax, što nam omogućava konstrukciju ove spektakularne slike u boji. Galaksija je poznata i kao Velika prečkasta spiralna galaksija, po dve centralne strukture u obliku prečke, sastavljene od zvezda.Dve trake NGC 1365 su retka pojava i smatra se da potiču iz kombinovanih efekata rotacije galaksija i složene dinamike zvezda. Najvećia prečka je prevelika, da bi njena struktura bila vidljiva na ovoj slici, a povezuje spoljašnje spiralne krakove sa centrom. Ono što možemo da vidimo, je mnogo manja druga prečka, smeštena unutar glavne prečke. Verovatno je da ova sekundarna prečka deluje nezavisno od glavne i da se okreće brže od ostatka galaksije.Stojeći za instrumentom Multi-Unit Spectroscopic Explorer, instrument MUSE je snimio ovu sliku u optičkoj i infracrvenoj svetlosti, pokazujući gas i prašinu ...

17. avgust 2020.: Neverovatno rasipanje boja - zeleno, crveno, plavo i svaka boja između njih - oslikavaju noćno nebo iznad ESO Parnal opservatorije u Čileu, osvetljavajući donji pustinjski pejzaž. Svetlost milijardi zvezda, sjajnih maglina i drugih kosmičkih pojava stvara džinovski luk Mlečnog puta, koji se proteže preko neba i savršeno uokviruje veoma veliki teleskop (VLT) koji sjedi na vrhu planine u sredini slike (Cerro Paranal).Ovaj poseban pogled je preuzet sa mesta Visible and Infrared Survey Telescope for Astronomy (VISTA). Zavojit put između VISTE i VLT može da se vidi dole, osvetljen slabim žutim svetlima. To je, naime, jedino osvetljenje koje je vidljivo na celoj sceni - osoblje Paranala veoma pazi da ne stvori nepotrebno svetlosno zagađenje koje može da ometa astronomski rad na mestu osmatranja svetske klase.Mlečni put nije jedina galaksija vidljiva na ovoj slici. Dva prirodna satelita naše galaksije i najbliži susedi - Veliki i Mali Magelanovi oblaci - mogu da se ...

10. avgust 2020.: Oblaci možda nisu najbolji astronomski prijatelji, ali fotografima su oni često dobrodošli u retkim trenucima kada ukrašavaju pustinjsko nebo! Ovaj neobičan prizor pokazuje vatreno nebo iznad ESO Parnal opservatorije u suvoj pustinji Atakama u Čileu, gde se nalazi Veoma Veliki Teleskop (VLT). On se sastoji od četri teleskopa, koji su veći i kvadratni, i četiri manja i okrugla pomoćna teleskopa, od kojih se tri mogu videti sa zatvorenim kupolama, desno od ivice slike.Oblak nije jedini atmosferski fenomen koji je ovde vidljiv. Na levoj strani slike može da se vidi jarka svetlost koja sija od gore, osvetljavajuzći kolonu teleskopa. To je sunčani stub, a uzrokovan je sitnim česticama leda u atmosferi koje odražavaju ambijentalnu svetlost. Ovi stubovi se obično pojavljuju neposredno iznad ili ispod sjajnog izvora svetlosti - u ovom slučaju je Sunce izvor - koji šalje zrake prema večernjem nebu.

3. avgust 2020.: Tokom jedne posete ESO Veoma Velikom Teleskopu (VLT) u opservatoriji Paranal u Čileu, ESO astrofotograf i ambasador fotografije Jurij Beletski je imao dovoljno sreće da uhvati ovaj prekrasan prizor: tri nebeske sfere - svaka vrlo različita! - lepo su se postrojile na nebu.Najveća sfera na ovoj fotografiji je jedan od četiri pomoćna VLT teleskopa. Ovi pokretni teleskopi mogu da budu raspoređeni u različitim konfiguracijama radi postizanja različitih naučnih ciljeva.Iznad pomoćnog teleskopa se nalazi Mesec. Zalazeće Sunce osvetljava samo oštru ivicu našeg stenovitog satelita, mada su vidljivi i neki delovi lunarnih mora - tamni ostaci lave još iz ranih dana Meseca. U blizini vrha slike se nalazi Venera, druga planeta od Sunca i naš planetarni sused.

27. jul 2020.: Svetlo nebo iznad čileanske visoravni Čajnantor presečeno je na dva dela ogromnom, živahnom pukotinom Mlečnog puta. Ovde na južnoj hemisferi, veličanstveno bogato središte naše galaksije često je direktno iznad njega, sjajna oblačna dužina koja se proteže od horizonta do horizonta. Ispod tog sjaja, grozd belih antenapažljivo gleda u nebo, osvetljen jarko žutim svetlom koje tehničarima ukazuje da li je bezbedno prilaziti ili ne.Ovi teleskopi deo su velikog milimetarskog / submilimetarskog niza Atakama (ALMA), džinovskog interferometra sačinjenog od 66 pojedinačnih antena. Ove antene rade zajedno na udaljenostima do 16 kilometara kako bi proučavale univerzum u zadivljujućim detaljima. ALMA je dizajnirana da „vidi“ svetlost nevidljivu za ljudsko oko - na talasnim dužinama od oko milimetra, između infracrvene svetlosti i radio talasa. Takva svetlost dolazi iz najhladnijih i najudaljenijih mesta Univerzuma - kao što su ogromni oblaci gasa i prašine u interstelarnom prostoru, i od najstarijih galaksija - omogućavajući ALMI da istraži kako ...

20. jul 2020.: Ova izvanredna slika snimljena u čileanskoj pustinji Atakama prikazuje Sunce koje zalazi iza tri od četri teleskopa teleskopa Veoma Velikog Teleskopa (VLT) od ESO. Glavni uslovi posmatranja nastaju zbog lokacije opservatorije. Na nadmorskoj visini od 2.600m, ESOVA Paranal opservatorija je domaćin u jednoj od najsušnijih oblasti na svetu, sa neverovatno vedrim nebom.Snimljene samo desetak minuta posle zalaska Sunca, zvezde su se već raštrkale po nebu bez oblaka na ovoj slici. Vidljiva je svetla zvezda Sirius, dok čuveno sazvežđe Orion, lebdi iznad kupole jedinice teleskopa u prvom planu. Kako se tama produbljuje, zvezdano nebo će se otkrivati sve detaljnije, sve dok uslovi ne budu savršeni za svetske naučne opservacije.

13. jul 2020.: Kometu iz spoljašnjih deslova Sunčevog sistema, pod nadimkom NEOWISE, fotografiasala su dva člana osoblja ESO - koji su takođe zaljubljeni astrofotografi - 8. jula 2020. godine na nebu iznad ESO Supernove i sedišta ESO u Garchingu u Nemačkoj. Ovu retku poslasticu pratili su i drugi noćni fenomeni: vrlo neobični svetleći oblaci - sjajni ledeni oblaci koji na noćnom nebu, koji neverovatno liče na talase vode.Sa zvaničnom oznakom C/2020 F3, NEOWISE je prvi put otkrila svemirska misija NASA NEOWISE u martu ove godine. Očekuje se da će poatati manje sjajna tokom meseca, ali da će i dalje da bude vidljiva golim okom tokom celog jula. Do najbliže tačke Zemlje stići će 23. jula, na udaljenosti od nešto više od 100 miliona km.Spektakularni sjajni rep komete prouzrokovan je toplinom Sunca zbog koje isparavaju spoljašnji slojevi ledene komete. U stvari, NEOWISE je već preživeo svoj najbliži susret sa našim Suncem, 3. jula 2020. ...

6. jul 2020.: Ova prelepa slika, snimljena sa FOcal Reducer and low dispersion Spectrograph (FORS) na ESO-ovom Veoma |Velikom Teleskopu (VLT), prikazuje polje zvezda svih starosnih doba - neke se približavaju prednjem planu, a druge vrebaju u dalekoj pozadini. Različite crvene i plave nijanse dolaze od upotrebe filtera, koji omogućavaju izbor određenih opsega talasne dužine svetlosti. Slike napravljene različitim filterima mogu da se kombinuju, kako da bi se stvorile raznobojne kompozitne slike: dodeljivanjem određene boje svakom filteru; bojenje slika prema korištenom filteru; a zatim i kombinujući odvojene slike. Rezultat je spektakularna slika koja živopisno predstavlja različite talasne dužine svetlosti.Ovaj deo neba se nalazi u sazvežđu Crux (Južni krst), izuzetno svetlom delu Mlečnog puta. Zamišljen je kao deo programa ESO Cosmic Gems, terenske inicijative za proizvodnju slika zanimljivih, intrigantnih ili vizuelno atraktivnih objekata pomoću ESO teleskopa, u svrhu obrazovanja i širenja u javnosti. Program koristi vreme teleskopa koje ne može da se koristi za ...

29. jun 2020.: 2. jula 2019. godine, ESO opservatorija La Silla je bila domaćin retkog astronomskog događaja, totalnog pomračenja Sunca. Otvorena 1969. godine, Opservatorija La Silla je doveo ESO u prve redove astronomskih nauka. Pedeseta godišnjica prosle godine je proslavila kontinuirani doprinos nauci i slučajno se poklopila sa totalnim pomračenjem Sunca, čija senka je prelazila preko ove lokacije.Na ovoj slici je zadivljujući pogled na totalno pomračenje Sunca, retki događaj koji je trajao manje od dva minuta tog dana. Za vreme totalnog pomračenja Sunca, Mesec i Sunce savršeno preklapaju jedan drugog. Ovaj podvig je moguć samo zato što se Sunce i Mesec nalaze na pravoj udaljenosti od Zemlje i zauzimaju isti deo neba.Nekoliko zvezda svetli na trenutak, dok Sunčeva sjajna korona opkoljava Mesec, kao svetlucave niti svile. Zaista zadivljujuće iskustvo, koje se neće pojaviti u La Silla do 2231. godine.

22. jun 2020.: Svitanje ranog jutra otkriva hotel ESO Residencia-hotel, u kome borave astronomi i inženjeri, dok rade sa ESO teleskopima u opservatoriji Paranal u čileanskoj pustinji Atakama. Ovi teleskopi uključuju Veoma Veliki Teleskop (VLT), istraživački teleskop (VST) - koji su vidljivi u pozadini - i VISTA teleskop.Zbog suve pustinje koja ga okružuje, Residencia-hotel se ponekad naziva i „oaza u pustinji“. Pejzaž je toliko upečatljiv da je zgrada prikazana u filmu Jamesa Bonda iz 2008. godine "Quantum of Solace". Pogledi sa zapadne strane Residencije prema Tihom okeanu su spektakularni, a i sama arhitektura je takođe nagrađivana.Gosti koji borave u Residenciji su dobro zbrinuti, sa preko sto spavaćih soba, restoranom, bazenom i čak saunom. Postoji i veštačka bašta koja deluje kao utočište od nekih od najsurovijih vremenskih uslova na Zemlji, uključujući ekstremnu suvoću, jake vetrove, jaku sunčevu svetlost i velike fluktuacije temperature.Najnoviji i najambiciozniji projekat ESO, Ekstremno Veliki Teleskop (ELT), se gradi u blizini ...

15. jun 2020.: ESO-opservatorija La Silla ima izuzetno visok broj noći bez oblaka godišnje. Milijarde zvezda koje čine Mlečni put, su zaista su vrlo čest prizor. Kupola prikazana na ovoj slici, sadrži od tri 60-santimetara-teleskopa, koji čine projekat ExTrA, koji je svoje prvo svetlo ugledao krajem 2017. godine.Ova mala grupa teleskopa primarno je dizajnirana da detektuje daleke egzoplanete koje prolaze ispred svetlih obližnjih crvenih patuljaka. Cilj projekta je da se otkrije što više tranzitnih planeta - uključujući planete veličine Zemlje u habitabilnoj zoni - i da se utvrdi njihova struktura i sastav. Te planete će tada posmatrati najveći svetski teleskopi, kako bi se okarakterisale njihove atmosfere.

8. jun 2020.: 2016. godine je tim od četiri astrofotografa i video snimatelja svetske klase otputovao u ESO opservatoriju Paranal u Čileu. Njihov cilj? Da snime upečatljive poglede na univerzum ultra visokom rezolucijom (UHD) i formatima fulldome - savršenim za upotrebu u planetarijumskim predstavama! Tokom nekoliko nedelja, fotografi su sakupili UHD snimke vremenskih panorama od 360 stepeni i još mnogo toga, uključujući čitav niz snimaka njihove okoline, koji oduzimaju dah.Jedan takav snimak je ova ESO slika nedelje, koja prikazuje Paranal - dom Veoma Velikog Teleskopa (VLT) - noću. Posmatrač neba je vidljiv na desnoj strani, kako pokazuje na prekrasni luk Mlečnog puta koji se nadvija nad glavom i to je ESO ambasador fotografije Babak Tafreshi, jedan od gore navedenih članova ekspedicije. Teleskopi u sastavi VLT mogu da se vide raštrkani na levoj strani slike (četri teleskopske jedinice i tri od četiri okrugla pomoćna teleskopa).Proizvodi koje je napravila ESO UHD ekspedicija 2016. godine, se ...

1. jun 2020.: Jedan od najuzbudljivijih rezultata u savremenoj astronomiji je saznanje da je univerzum prepun svetova izvan našeg Sunčevog sistema, poznatih kao egzoplanete. Sve veći broj dokaza upućuje na to, da većina zvezda u Univerzumu ima planete koje zvižde oko njih; jedan takav sistem može se videti na ovoj veličanstvenoj slici nedelje.Ovde su 66 antena, koje čine Atakama veliki milimetarski/submilimetarski niz (ALMA), smešten na platou Chajnantor u Čileu. Dve svetle zvezde se nalaze neposredno iznad centralne antene; najsjajnija od ove dve zvezde je sistem trostrukih zvezda poznat kao Alpha Kentauri. Egzo-planeta po imenu Prokisma b je nedavno otkrivena u habitabilnoj zoni u orbiti jedne od ove tri zvezde (Proksima Kentauri) od strane ESO teleskopa i drugih objekata. Kako je zvezdni sistem Alfa Kentauri najbliži Zemlji, Proksima b je najbliža egzoplaneta Zemlji, koja je ikada otkrivena.Na ovom zapanjujućem nebu može da se vidi još jedan svet - ovaj put jedan malo bliži nama. ...

25. maj 2020.: Babak A. Tafreshi, je jedan od ESO foto ambasadora, ovde se nalazi pred raskošnim južnim nebom. Babak stoji na delu ogromnog vulkanskog kompleksa Minikues, smeštenog u oblasti Antofagasta u čileanskoj pustinji Atakama. Ova oblast je takođe dom ESO opservatorije Paranal, gde Veoma Veliki Teleskop (VLT) gleda u nebo, posmatrajući egzotične pojave kao što su eksplozije gama zraka, ekstrasolarne planete i supermasivne crne rupe.Svaki od VLT-ovih teleskopa može da otkrije objekte, koji su otprilike četiri milijarde puta bliže, nego što golim okom mogu da se vide, pružajući daleko bogatiji pogled na univerzum, nego što je dostupan ljudima. Međutim, nebo iznad Atakame je najjasnije i najmračnije na svetu - pa nije čudo da Babak ispod svega stoji u strahu.Spektakularni plavi vrtlog iznad Babakove glave je Veliki Magelanov oblak (LMC), patuljasta galaksija koja orbitira Mlečni put. To je deo Lokalne grupe i treća nam je najbliža galaksija, udaljena oko 163.000 svetlosnih godina. LMC ...

18. maj 2020.: Ova slika prikazuje par interaktivnih galaksija poznatih kao Arp 271. Pojedinačno, ove galaksije su nazvane NGC 5426 i NGC 5427; obe su spiralne i obe su otprilike iste veličine.Neki astronomi veruju da su ove galaksije u procesu spajanja u jedinstvenu celinu. Ova interakcija stvoriće sve veći broj novih zvezda u narednih nekoliko miliona godina, od kojih neke mogu da se vide unutar „mosta“ gasa koji povezuje dve galaksije. Ova vrsta sudara i interakcije može da se dogodi i našoj galaksiji, Mlečnom putu, koja će verovatno da se sudari sa susednom galaksijom Andromeda za oko pet milijardi godina.Ove galaksije se nalaze više od 120 miliona svetlosnih godina udaljene od nas, a otkrio ih je nemačko-britanski astronom Vilijam Heršel 1785. godine. On je takođe otkrio infracrveno zračenje i planetu Uran.

11. maj 2020.: Neki autoportreti su boljiod drugih - a ova slika ambasadora fotografije ESO Petr Horaleka je sigurno jedna od najimpresivnijih! Ovde fotograf pluta u svetlu sjajnog Mlečnog puta, očaran sjajem i lepotama pogleda iznad njega.Horalek stoji na jednoj od najviših i najsušnijih lokacija na Zemlji, među ogromnim nizom antena koje čine veliki milimetarski/submilimetarski niz Atacama (ALMA). Ovo postrojenje je smešteno na Chajnantor visoravni, koja se nalazi na visini od 5.000 metara u čileanskoj Atakama pustinji. ALMA vidi univerzum u talasnim dužinama svetlosti između infracrvenog i radio talasa - ključa za posmatranje izuzetno hladnih i udaljenih objekata - i proučava građevne blokove zvezda, planetarnih sistema, galaksija i samog života. ALMA istražuje tačno do ivice vidljivog univerzuma i omogućava astronomima da istraže i razumeju kako je nastao naš kosmos.Tamno, vedro i suvo nebo iznad Čilea čini zemlju jednim od najboljih mesta na Zemlji za posmatranje univerzuma. Dok profesionalni astronomi koriste napredne instrumente koji ...

4. maj 2020.: Dolazak dnevne svetlosti u ESO opservatoriju La Sila u blistavim detaljima otkriva sjaj univerzuma izvan naše male planete. Mlečni put se pruža iznad kao strmoglavi transparent sa prašinom osvetljen sjajem milijardi zvezda. Oblaci interstelarne prašine se zgušnjavaju prema sazvežđu Strelca, koji označava središte galaksije - jezgro oko koga se vrte spektakularne spiralne ruke. Galaktički centar takođe čuva supermasivnu crnu rupu, koja proizvodi ogromne količine energije dok usisava okolinu (Sagittarius A *).ESO teleskopi su pomogli da se okarakteriše ova monstruozna crna rupa. Za skoro tri decenije duge studije, korišteno je nekoliko ESO vodećih teleskopa - uključujući jedan od 8,2 metra teleskopa Veoma Velikog Teleskopa (Lepun) koji se nalazi u ESO opservatoriji Paranal, i 3,5-metarski teleskop nove tehnologije (NTT) u La Sila za praćenje kretanja zvezda koje kruže oko centra Mlečnog puta. Ova posmatranja su otkrila mnogo o oblasti, uključujući njegovu udaljenost od Zemlje, i pokazala su da sadrži objekat koji je ...

27. april 2020.: Ova lepa slika nedelje prikazuje velicanstveni Mlecni put koji se proteže iznad Veoma Velikog Teleskopa (VLT) ESO opservatorije Paranal, demonstrirajući zapanjujući nivo detalja koji se vidi na noćnom nebu sa ove udaljene lokacije u cileanskoj pustinji Atakama.Na Paranalu je Mlečni put toliko svetao, da u tamnoj noći može da baca senke ljudi i predmeta ispod njega! Ova slika prikazuje nebrojene zvezde, tamne trake prašine i užarene oblake nebeskog gasa. Ovi oblaci su mesta formiranja zvezda; energetsko zračenje koje potiče od novorodenih zvezda, jonizuje vodonik u gasnim oblacima, izazivajući ih da postanu rozikasto crveni. Ispod Mlečnog puta je Veliki Magelanov oblak, patuljasta galaksija koja orbitira oko Mlečnog puta.Noćno nebo svake večeri posmatra najnaprednija opticka opservatorija na svetu, VLT. Ovaj teleskop se zapravo sastoji od četri teleskopa sa jedinicama, koji mogu da se vide na ovoj slici i četri manja pomična pomoćna teleskopa (od kojih se jedan nalazi u daljini sa leve ...