Fotografija nedelje

3. maj 2021.: Čini se da ova Slika nedelje prikazuje usamljenu antenu koja gleda u nebo - ali u stvarnosti ova antena nije usamljena. Deo je Atacama Large Millimeter/submillimeter Array (ALMA), teleskopa koji sadrži 66 visoko preciznih antena raširenih po platou Čajnantor, smeštenoj visoko u čileanskim Andima. Ova slika pokazuje raznobojni pogled na nebo iznad ALMA teleskopa: zeleni vazduh lebdi iznad horizonta, Veliki Magelanov Oblak viri iza antene, a veličanstvena široka traka Mlečnog puta se pruža iznad njih.Ove antene su optimizovane za sakupljanje svetlosti na milimetarskim talasnim dužinama, između infracrvenih i radio talasa, pružajući ALMI pogled na univerzum, koji se veoma razlikuje od našeg. Ljudske oči su evoluirale da vide vidljivu svetlost dok ALMA gleda kosmos na dužim talasnim dužinama, hvatajući svetlost sa nekih od najhladnijih objekata u Univerzumu - gustih oblaka koji čine zvezde, diskova otpadaka oko novorođenih zvezda, udaljenih galaksija i još mnogo toga. ALMA može da sondira ove objekte sa ...

26. april 2021.: Da li ikada imate osećaj da vas neko posmatra? Ovaj objekat prijateljskog izgleda je rezultat spajanja dve galaksije, zajedno sa parom očiju koji skrivaju dve rastuće supermasivne crne rupe i uskovitlani osmeh. Takva spajanja su retka u našem galaktičkom susedstvu; Mrk 739 je dovoljno blizu (astronomski gledano) da detaljno prouči događaj i tako stekne bolje razumevanje dramatičnih procesa koji se dešavaju tokom ovih kosmičkih spajanja.Korištenjem instrumenta MUSE na Veoma Velikom Teleskopu, tim astronoma, predvođen studentom master studija Dušanom Tubinom na Pontificia Universidad Católica de Chile, uspeo je da prouči efekte spajanja i zračenja koje emituju rastuće gigantske crne rupe . Ova studija odgovara na pitanja o kretanju galaksija, starosti njihovih zvezda i elementima od kojih su sačinjene. Otkriveno je, da je jedna od ovih galaksija mnogo starija od svog pratioca i da je njihov proces spajanja u ranoj fazi.MUSE je 3D spektrograf koji snima slike - poznate kao „kockice podataka“ ...

19. april 2021.: Ovaj panoramski selfi je 9. aprila 2016. godine snimio ESO ambasador fotografije Petr Horalek. On je bio u čileanskoj pustinji Atakama kao član ESO tima Fulldome Expedition, odabrane grupe fotografa koji su snimili niz zapanjujućih vizuelnih slika ultra visoke definicije za upotrebu, prvenstveno u ESO Supernova planetarijumu i centru za posetioce.Na ovoj slici pejzaž se nadvija nad fotografom Petrom, čineći ga malim ispod upečatljivog čileanskog neba. Može da se vidi kako stoji tik ispod stuba zodijačke svetlosti - savršeno pozicioniranje koje čini ovu sliku još više vanzemaljskom.Ovde su vidljivi široki objekti sa okruglim vrhom, neke od 12-metarskih antena koje se sastoje od velikog milimetarskog/submilimetarskog niza Atakama (ALMA). To je najveća zemaljska astronomska opservatorija na svetu i nalazi se na visoravni Čajnantor u Čileu na nadmorskoj visini od 5.000 metara. Ukupno 66 antena čini niz i mogu da se povežu zajedno u različitim konfiguracijama da deluju kao jedan teleskop, poznat kao ...

12. april 2021.: Veoma se vodi računa da mesto za novi teleskop pruži najbolje moguće uslove za posmatranje.Ovu sliku nedelje je 2019. godine snimio ESO foto-ambasador Petr Horalek sa vrha Cerro Armazones-a u Čileu, gde se gradi Ekstremno Veliki Teleskop (ELT). Smešteno u srcu pustinje Atakama, na nadmorskoj visini od 3.046 metara, ovo visoko i suvo mesto biće od vitalnog značaja za prikazivanje i korištenje neverovatne osmatračke moći ELT teleskopa.Ova izvanredna panorama pustinje Atakama uokviruje prostran pogled na našu galaksiju Mlečni put, viđenu sa zapanjujućom jasnoćom kao rezultat minimalnog svetlosnog zagađenja u ovom udaljenom području. Masivni međuzvezdani oblaci prašine prikrivaju udaljeniju zvezdanu svetlost, što dovodi do prepoznatljivog „išaranog“ pojasa na noćnom nebu.

5. april 2021.: Pustinja Atakama u Čileu je jedno od najmračnijih i najmirnijih astronomskih mesta na Zemlji - i, kao rezultat toga, pokazalo se kao savršeno mesto za razne ESO opservatorije i moćne instrumente.Ovaj pogled prikazuje ESO opservatoriju Paranal, gde se nalazi Veoma Veliki Teleskop (VLT). Sastavni teleskopi VLT-a mogu da se vide, kako stoje pod nadzorom zvezdanog neba, na kome se nalazi svetlucavi luk naše galaksije i užareni Magelanovi oblaci (levo). Kao što ova slika pokazuje, nebo nad Paranalom nije potpuno mračno; nakon zalaska Sunca, lepota univerzuma je u senci lepote sopstvene Zemljine atmosfere, koja blista u više nijansi i boji nebo poput akvarela. Razigrani potezi četkica dalekih emisionih maglina koje krase Mlečni put i sazvežđe Oriona u gornjem centru kadra, pridružuju se mekanim potezima zelene, žute, crvene i narandžaste boje, koji leže blizu horizonta .Ova živopisna paleta je atmosfersko zračenje, izazvano hemijskim procesima koji se dešavaju na oko nekoliko stotina kilometara ...

29. mart 2021.: Ovo nežno užareno područje neba, zapravo je vreli mehur gasovitog vodonika - nazvan Sh 2-305 - koji je bombardovan intenzivnim zračenjem obližnjih zvezda. Takvi oblaci gasa poznati su kao emisione magline ili HII oblasti. Radijacija o kojoj je reč se nalazi u ultravioletnom delu spektra i smatra se da proizlazi iz najmanje dve zvezde tipa O, a verovatno i nekoliko drugih. Ova zvezdana klasa je najsjajnija i najzanimljivija koju poznajemo - takve zvezde mogu da budu i do 90 puta masivnije od Sunca i neverovatnih milion puta sjajnije.Zajedno sa pet susednih mehurova, Sh 2-305 pripada džinovskom kompleksu gustih oblaka prašine i gasa i, u većem obimu, ogromnom prstenu nazvanom super-školjka GS234-02 koja stvara zvezde (nalazi se u Persejevom kraku Mlečnog Puta, u sazvežđu Puppis).Ova slika je dobijena u okviru programa ESO Cosmic Gems, terenske inicijative za stvaranje slika zanimljivih, intrigantnih ili vizuelno atraktivnih objekata pomoću ESO teleskopa u svrhe obrazovanja ...

22. mart 2021.: Ljudi su veoma dugo gledali u nebo, fascinirani lebdećim oblikom Mlečnog puta, jarkim svetlima zvezda i planeta i tamnim mrljama koje zaklanjaju nebeske delove. Različite kulture su imale različita imena za ove osobine; ova Slika nedelje prikazuje jedan objekat koji je vremenom poprimio nekoliko različitih identiteta, zajedno sa antenom velikog milimetarskog/submilimetarskog niza Atakama (ALMA).Na samom vrhu kadra, u okviru Mlečnog puta, nalazi se par sjajnih zvezda. One čine deo Južnog krsta, jednog od najprepoznatljivijih sazvežđa na južnom nebu. Neposredno ispod, je taman, nepravilan oblik naspram centralnog pojasa naše galaksije. Ovo je istaknuta tamna maglina koja je udaljena samo 600 svetlosnih godina: džinovski oblak molekula toliko gust da blokira svetlost bilo kog objekta iza sebe.Ime ove tamne mrlje, međutim, zavisi od vaše kulture. U narodu je najpopularnija kao maglina Vreća uglja, ali drugi je identifikuju kao džinovsku nebesku pticu. Od velike važnosti je za australijsku astronomiju Aboridžina, gde se kaže da ...

15. mart 2021.: Na prvi pogled ova slika može biti više nego zbunjujuća - da li je kupolasti teleskop u središtu slike deo uokvirene fotografije pored puta? Lebdi li u vazduhu? Šta se tačno događa?Nažalost, ništa tako uzbudljivo kao lebdeći teleskop - ovo je jednostavno trik neobične perspektive i pametnog rada kamere. Ovde je danski teleskop od 1,54 metra savršeno uokviren i ogleda se u jednom od mnogih ogledala pored puta oko ESO opservatorije La Silla. Čini se da teleskop pokazuje prema Velikom Magelanovom oblaku (LMC) kao da ga posmatra. LMC je mala obližnja galaksija koja kruži oko Mlečnog puta i može da se vidi kako vreba u gornjem levom uglu slike.Zbog izuzetno osetljive tehnike koja se koristi, meko zeleno zračenje, poznato kao vazdušni sjaj, prouzrokovano blagom emisijom svetlosti u Zemljinoj atmosferi, može da se vidi kako se prostirei nebom u vreme zalaska Sunca. U daljini, slabi narandžasti oreoli obeležavaju lokacije veoma udaljenih ...

8. mart 2021.: Čak i nakon što je Sunce zašlo nad ESO opservatorijom Paranal u Čileu, lokacija zaista nije mračna. Iako svetlosnog zagađenja praktično nema na udaljenom mestu visoko u pustinji Atakama, kako danje svetlo nestaje, osvetljene zaslepljujućom sjajem zvezda iznad. Jedino veštačko osvetljenje kilometrima daleko, dolazi sa Paranalovih objekata, uključujući same teleskope i Rezidenciju, ovde fotografisanu.Prava oaza u pustinji, Residencija je utočište od surovog okruženja Atakame. Astronomi i drugi zaposleni koji rade u ESO opservatoriji Paranal, smeštenoj na samo nekoliko kilometara od puta i od kuće do ESO-ovog veoma velikog teleskopa, mogu da pobegnu iz sušnog okruženja nakon duge smene i da uživaju u šetnji zatvorenim vrtom ili u kupanju u bazenu. Upečatljiv vizuelni dizajn Residencije dopunjen je vodećim svetskim inovacijama u zaštiti životne sredine, uključujući pažljivo upravljanje energijom i otpadom, i ogromnom staklenom kupolom od 35 metara na krovu, koja omogućava prirodnu svetlost zvezda i Sunca u zgradi. Kao dodatni bonus, ...

1. mart 2021.: Povremeno, Atacama Veliki milimetarski / submilimetarski niz (ALMA) na visoravni Čajnantor na severu Čilea, doživljava nešto što možda ne biste povezali sa astronomskom opservatorijom - sneg!Kada sneg padne i prekriva pejzaž ledenom, hladnom, belom glazurom, celo mesto se transformiše. Postaje nešto gotovo podzemno ili vanzemaljsko, što podseća na pobunjeničku bazu iz Ratova zvezda ili distopijsku scenu iz Blade Runner-a.Na ovoj slici mogu da se vide brojne ALMA 66 preciznih radio antena, povezanih pročišćenim putevima. Niz provodi vreme posmatrajući hladni Univerzum i njegove pojave - formiranje zvezda, molekularne oblake i rani univerzum.

22. februar 2021.: Izgleda kao ptica u letu, sa krilima raširenih u prostranstvu svemira, SU Aur, zvezda mnogo mlađa i masivnija od Sunca, okružena je gigantskim diskom koji formira planetu. Ova slika, zabeležena instrumentom SPHERE na Veoma Velikom Teleskopu (VLT), prikazuje disk oko SU Aur sa neviđenim detaljima, uključujući dugačke tragove prašine povezane sa njim. Sama zvezda je zaklonjena koronagrafom instrumenta, uređajem koji blokira svetlost centralne zvezde kako bi se omogućio da se istaknu manje svetle karakteristike oko nje.Tragovi prašine sastoje se od materijala iz magline koja se uliva u disk. Ova maglina je verovatno rezultat sudara između zvezde i ogromnog oblaka gasa i prašine, što je rezultiralo jedinstvenim oblikom ovog planetarnog diska i okolne strukture prašine. Nova studija SU Aur, koja je koristila VLT i podatke drugih teleskopa, uključujući Atacama Large Millimeter/Submillimeter Array, pokazala je da maglina još uvek baca materijal na disk koji formira planetu. Ova nova posmatranja ističu koliko diskovi ...

15. februar 2021.: Možda nije toliko poznata kao Halejeva kometa, ali kometa 252P / LINEAR i dalje može da se vidi! Krajem marta 2016. godine, kometa je napravila jedan od najbližih prilaza Zemlji od svih kometa u istoriji - udaljena nešto više od 5,3 miliona kilometara, u poređenju sa Halejevim najbližim pristupom od 87 miliona kilometara. Svetlost komete 252P / LINEAR nije izdužena u klasičnom repu, već se pojavljuje kao mekani okrugli sjaj, nijansiran zelenom bojom zbog molekula dijatomskog ugljenika koji fluorescira na sunčevoj svetlosti. Ova slika iz aprila 2016. godine pokazuje izrazito zelenu kometu: možete je videti neposredno iznad Mlečnog puta, između zvezdanog luka galaksije i teleskopske jedinice sa Veoma Velikim Teleskopom (VLT) u centru kadra.VLT se nalazi u opservatoriji Paranal u Čileu, idealnom mestu za posmatranje kometa. Paranal je jedna od najspektakularnijih opservatorija na svetu, smeštena u naizgled beskonačnoj pustinji Atakama pod tamnim nebom južne hemisfere. Komete nisu jedino blago vidljivo ...

8. februar 2021.: Džon Heršel je 1836. godine otkrio NGC 6902, prelepu spiralnu galaksiju, smeštenu na udaljenosti od preko 130 miliona svetlosnih godina od nas u sazvežđu Strelca. Ova slika je napravljena sa MUSE instrumentom Multi Unit Spectroscopic Explorer, koji je priključen na jedan od četiri teleskopa od 8,2 metra koji čine VLT, i prikazuje galaksiju iz jedinstvene perspektive. Uvećavajući centar galaksije, slika prikazuje nuklearni prsten gde je vidljiv narandžasti sjaj intenzivnog formiranja zvezda.Unutar ovog prstena leži slabašna i mala traka zvezda. Naučnici su otkrili da se zvezde u prstenu raspodeljuju različito u zavisnosti od njihove starosti, sa mlađim zvezdama poravnatim duž ivice, dok su starije zvezde više raspršene. Ova mesta mladih i starih zvezda unutar centralne trake NGC 6902 potvrđuju predviđanja data godinama ranije iz simulacija i modela. Ovo je prvi put da su ova predviđanja galaktičke strukture potvrđena posmatranjima zahvaljujući neverovatnoj prostornoj rezoluciji instrumenta MUSE.

1. februar 2021.: Ovu prelepu fotografiju južnog neba je snimio ESO foto-ambasador Petr Horalek iz ESO opservatorije Paranal u Čileu. Petr nije bio sam na Paranalu. U donjem levom uglu slike, pored pomoćnog teleskopa veoma velikog teleskopskog interferometra (VLTI), nalaze se astrofotografi Juri Beletski i Babak Tafreš, koji su ujedno i ambasadori fotografija za ESO. Njih dvojca se vide ispod neba ispunjenog zapanjujućim pojavama.Svetla, dominantna traka Mlečnog puta se prostire nebom, a maglina Guma 12 se pojavljuje na vrhu slike u crvenoj boji. Veliki Magelanov oblak, satelitska galaksija Mlečnog puta, je posebno svetla mrlja u sredini desno - odmah ispod Kanopusa, najsjajnije zvezde na ovom pogledu i južnog sazvežđa Karine. Na dnu slike je takođe vidljiv predivno zelenkasto i crvenkasto treperenje, koje se naizgled podiže sa horizonta. Ovaj fenomen je poznat kao zračenje i sastoji se od slabe svetlosti koju emituje Zemljina atmosfera. Vazdušni sjaj sprečava da noćno nebo bude potpuno mračno i ...

25. januar 2021.: Čini se da se put do ESO opservatorije La Sija u čileanskoj pustinji Atakama zavio oko planine i sudario se sa padinom Mlečnog puta na ovoj slici nedelje. Male žute sijalice u redovnim intervalima osvetljavaju put; zabranjeno je koristiti farove na ovim putevima između sumraka i zore, jer čak i prigušena svetla mogu značajno da ometaju posmatranje teleskopa. Ovo mesto uživa u najcrnjem noćnom nebu na Zemlji.Tama, velika nadmorska visina i posledično suv vazduh na La Sija čine ga izuzetnim mestom za astronomiju. U prvom planu ove slike je danski teleskop od 1,54 metra, koji vrši svoja noćna osmatranja. Njegovi instrumenti su astronomima omogućili da se postignu nekoliko važnih otkrića. Na primer, 2005. godine, astronomi su posmatrali sjaj kratkih eksplozija gama zraka i pokazali, da su rafali verovatno izazvani dramatičnim sudarom dve neutronske zvezde, dok je 2006. teleskop bio deo globalne mreže teleskopa koji su otkrili egzoplanetu samo pet puta ...

18. januar 2021.: Daleko od civilizacije, duboko u neplodnom, planinskom terenu čileanske pustinje Atakama, stoje četiri stuba moderne astronomije: ogromne uglaste građevine Unit-teleskopa (UT), Veoma Velikog Teleskopa od ESO.Sunčev difuzni narandžasti sjaj koji viri preko horizonta, se ne podudara sa svetlosnim displejom koji ispunjava nebo iznad. On sadrži stotine milijardi zvezda, veliki luk Mlečnog puta proteže se preko panorame, spuštajući se da bi dodirnuo horizont. Pegavi izgled naše domaće galaksije nastaje zbog ogromnih oblaka interstelarne prašine koja zaklanja udaljeniju zvezdanu svetlost. Svetle zvezde, nebeski objekti i drugi fenomeni u našem kosmičkom susedstvu vise kao fenjeri na čileanskom nebu, osvetljeni eteričnim crvenim i zelenim vazduhom.Svaka pojedinačna UT može da izvrši veličanstvena posmatranja univerzuma iz svoje baze na ESO opservatoriji Paranal - ali četiri teleskopa takođe mogu da rade zajedno i posmatraju kosmos kao kvartet, proizvodeći teleskop sa efektivnim prečnikom ogledala do 130 metara.

11. januar 2021.: Snimljena instrumentom MUSE na Veome Velikom Teleskopu (VLT), ova slika udaljene spiralne galaksije prikazuje kao primer iz udžbenika, nuklearni prsten koji predstavlja jezgro galaksije NGC 1097. Smešten na udaljenosti od 45 miliona svetlosnih godina od Zemlje, u sazvežđu Hemijska peć, ovaj prsten leži u samom centru svoje galaksije. Prostire se na samo 5.000 svetlosnih godina, što je malo u odnosu na punu veličinu galakcije, koja se prostire preko desetina hiljada svetlosnih godina od centra. Tamnije trake na ovoj MUSE-slici, pokazuju prašinu, gas i ostatke galaksije (ili možda satelitske galaksije), koji se usmeravaju u supermasivnu crnu rupu u njenom centru. Ovaj proces zagreva okolnu materiju formirajući akrecioni disk oko crne rupe i lansirajući ogromne količine energije u okolno područje. Obližnja prašina se zagreva i formiranje zvezda se ubrzava u području oko supermasivne crne rupe, oblikujući nuklearni prsten nastanka zvezda, prikazan u ružičastim i ljubičastim tonovima na slici.MUSE je skraćenica od Multi ...

4. januar 2021.: Veoma veliki teleskop (VLT) je jedna od najnaprednijih optičkih i infracrvenih opservatorija na svetu. Ovaj veličanstveni astronomski detektiv se sastoji od niza od četiri pojedinačna teleskopa - velike cilindrične kupole vidljive na ovoj slici - u kojima se nalazi glavno ogledalo prečnika 8,2 metra. Takođe uključuje četiri pokretna pomoćna teleskopa prečnika 1,8 metara - srazmerno male bele okrugle kupole levo od Unit-teleskopa.VLT je doprineo revolucionarnim posmatranjima i otkrićima, uključujući snimanje prve slike ekstrasolarne planete i posmatranje vidljivog pandana izvora gravitacionog talasa. Na ovoj slici, teleskopi miruju, kupolastih kapaka čvrsto zatvorenih dok dremaju u ESO opservatoriji Paranal u Čileu - ali noću će se probuditi da posmatraju Univerzum i naprave još fantastičnija otkrića.

28. decembar 2020.: Čudesa kosmosa ulivaju strahopoštovanje od početka vremena. Pre nekoliko hiljada godina, drevne civilizacije su posmatrale nebeske objekte, kako bi obeležile godišnja doba i vreme, tkali su se mitovi i priče i imali su smisla za kosmos oko sebe . Savremeni posmatrači neba su oduševljeni lepotom i misterijom noćnog neba na isti način.Okrećemo sočiva fotoaparata prema nebu još od pojave ranih oblika fotografije, nadajući se da ćemo uhvatiti spektakl tamnog neba prošaranog sa bezbroj sjajnih zvezda. Tek 1850. godine prva zvezda je snimljena kamerom. Sledećih decenija se razvijala sve složenija oprema fotoaparata, a slike nebeskih objekata i pojava, koje su nastale upotrebom svetlosti iz celog elektromagnetnog spektra, od tada postaju kamen temeljac moderne astronomije.Ova prelepa fotografija blistavog luka Mlečnog puta, gledanog kroz kristalnu kuglu, sa sjajnim milijardama zvezda i isprepletenim mrljama gasa i prašine, nudi zanimljivu perspektivu naše domaće galaksije. Snimio ga je ESO ambasador fotografije Huan Karlos Munjoz-Mateos, koji se ...

21. decembar 2020.: Kako se nekonvencionalna 2020. godina bliži kraju, šaljemo vama i svim vašim porodicama naše najbolje želje!Nesumnjivo je da je ova godina za mnoge bila izazovna, a ovde u ESO, smo radili na prilagođavanju ovim vremenima bez presedana. Posle pauze od nekoliko meseci, ponovo smo pokrenuli ograničene naučne operacije u našim opservatorijama u Čileu, pod strogim merama bezbednosti. Dok naši teleskopi i instrumenti nastavljaju sa posmatranjem noćnog neba, mi smo i dalje inspirisani čudima svemira i radujemo se što ćemo sa svima da podelimo fascinantna astronomska otkrića.U ime svih u Evropskoj južnoj opservatoriji nadamo se da ćete imati vrlo siguran i zdrav kraj godine i sjajan početak 2021. godine!