Fotografija nedelje

14. februar 2022.: Između Marsa i Jupitera leže neke od relikvija ranog Sunčevog sistema: glavni asteroidni pojas. Ovaj pojas je pun neobičnih asteroida čije poreklo otkriva građevne blokove ranih zemaljskih planeta. Od njih, jedna od intrigantnijih je Elektra, prikazana ovde pomoću instrumenta SPHERE, instaliranog na Veoma Velikom Teleskopu na Paranalu, Čile.Ranije je bilo poznato da Elektra ima ne jedan, već dva meseca koji kruže oko nje, što je prikazano narandžastom i zelenom orbitom. Ali sada je tim astronoma, predvođen Entonijem Berdeuom, iz Nacionalnog instituta za astronomska istraživanja Tajlanda, pronašao novi satelit, koji kruži oko asteroida - prikazan plavom orbitom. Ovo otkriće čini Elektru prvim četvorostrukim asteroidnim sistemom.Ovaj novi, treći mesec Elektre, provizorno nazvan S/2014 (130) 2, leži bliže svom matičnom asteroidu od ostalih meseci, na prosečnoj udaljenosti nešto ispod 350 km, i 15.000 puta je slabijeg sjaja od Elektre. Tim je koristio javne podatke iz ESO naučne arhive i novu tehniku obrade da ...

7. februar 2022.: U sazvežđu Ždral, udaljenom oko 70 miliona svetlosnih godina od Zemlje, naći ćete galaksiju NGC 7582 — spiralnu galaksiju koja u svom jezgru ima supermasivnu crnu rupu. Ove slike su napravljene kao deo studije korištenjem instrumenta MUSE na Veoma Velikom Teleskopu (VLT) kako bi se otkrio efekat aktivne crne rupe na formiranje zvezda u galaksiji.Galaksija sadrži aktivno galaktičko jezgro (AGN) — izuzetno energičan centralni motor koji pokreće supermasivna crna rupa koja guta materijal u svom neposrednom okruženju. Materija se u ovom procesu zagreva, lansirajući ogromne količine energije i snažnih vetrova u okolinu. Ali kakav efekat ovo ima na galaksiju uopšte?Da bi to saznali, nedavna studija, koju je vodila Stefani Džuno iz NSF-ovog NOIRLab-a u SAD, je posmatrala distribuciju različitih jonizovanih elemenata u galaksiji. Slika sa desne strane prikazuje kiseonik, azot i vodonik u plavoj, zelenoj i crvenoj boji. Crvena svetleća područja su oblasti visoke aktivnosti formiranja zvezda, dok dominantne plave ...

31. januar 2022.: Izgradnja najvećeg oka na nebu na svetu, Ekstremno Velikog Teleskopa (ELT) od ESO napreduje! Nakon značajnog usporavanja građevinskih radova zbog pandemije COVID-19 — uključujući skoro godinu dana potpunog zatvaranja lokacije — radovi su nastavljeni sredinom 2021. Kao što pokazuje ova slika iz januara 2022. godine, postavljeni su temelji mamutskog teleskopa od 39 metara, koji nas vodi korak bliže otkrivanju nekih od najneuhvatljivijih misterija univerzuma.Prvi obrisi spektakularne kupole ELT dobijaju oblik. Ogromna struktura će biti visoka oko 80 metara, sa prečnikom od oko 88 metara, što je otprilike jednako površini fudbalskog terena. Sa leve strane vide se skele i prva oplata kupole. Pristan će biti okružen kružnim pomoćnim objektom, a njegova betonska osnova je skoro završena. Ovde će biti smeštena različita električna, termalna i hidraulična postrojenja koja se koriste za rad ELT-a. Cela konstrukcija će počivati na amortizerima, već postavljenim i poravnatim, radi zaštite od velikih zemljotresa i drugih vibracija.Ispred kupole, ...

24. januar 2022.: Udaljene oko 60 miliona svetlosnih godina, u sazvežđu Devica, dve galaksije NGC 4567 i NGC 4568, nazvane galaksije Leptir zbog strukture nalik na krila, počinju da se sudaraju i stapaju jedna u drugu. Ovo je prikazano na slici snimljenoj instrumentom FOcal Reducer i spektrografom niske disperzije 2 (FORS2), koji je postavljen na Veoma Veliki Teleskop (VLT) na opservatoriji Paranal u čileanskim Andima.Sudari galaksija nisu neobični u univerzumu. Možemo ih zamisliti nasilnim i katastrofalnim, ali u stvarnosti su iznenađujuće mirni, poput valcera koji izvode zvezde, gas i prašina, koreografisan gravitacijom. Smatra se da je ova vrsta sudara i spajanja konačna sudbina Mlečnog puta, za koji naučnici veruju da će doživeti sličnu interakciju sa našom susednom galaksijom Andromeda.FORS2 se često naziva Paranalov „švajcarski nož“ zbog svoje neverovatne svestranosti, a u stvari je jedan od najtraženijih instrumenata. Pored snimanja slika kao što je ova, on takođe može da snima spektre do nekoliko desetina ...

17. januar 2022.: Kao tihi stražar, VLT Survey Telescope (VST) stoji ispod rasutih zvezda Mlečnog puta na ovoj eteričnoj slici nedelje.VST, koji je nedavno proslavio svoj 10. rođendan, se nalazi u ESO opservatoriji Paranal zajedno sa svojim imenjakom, Very Large Telescope (VLT). Međutim, VST služi sasvim drugoj svrsi od VLT-a. Umesto da detaljno proučava male delove neba, on stalno skenira mnogo šire oblasti neba, mapirajući i katalogizujući nebeske izvore u rasponu od obližnjih zvezda do udaljenih galaksija.ESO opservatorija Paranal, u pustinji Atakama u Čileu, je idealna lokacija za posmatranje zemaljske astronomije. Ima preko 300 vedrih noći godišnje, a njegova udaljena lokacija, daleko od svetlosnog zagađenja, stvara nebo koje je dovoljno mračno da vidi Mlečni put u zadivljujućim detaljima snimljenim na ovoj slici.

10. januar 2022.: Ova slika nedelje izgleda skoro dovoljno dobra za jelo! Međutim, uprkos svojoj sličnosti sa zadivljujućim karamel vrtlogom, to je u stvari slika galaksije NGC 1300, koja se nalazi otprilike 61 milion svetlosnih godina od Zemlje u sazvežđu Reka Eridan. NGC 1300 je spiralna galaksija, sa trakom zvezda i gasa –– koji se ovde vide kako horizontalno prelazi sliku –– i centralnim prstenom intenzivne formacije zvezda.Slika je kombinacija posmatranja sprovedenih na različitim bojama –– ili talasnim dužinama –– svetlosti. Zlatni karamel sjaj odgovara oblacima molekularnog gasa, sirovina iz koje se formiraju zvezde. Ovi podaci su uzeti pomoću Atakama velikog milimetarskog/submilimetarskog niza (ALMA), u kome je ESO partner. Plavkaste oblasti u pozadini otkrivaju distribuciju nešto starijih, već formiranih zvezda, koje je snimio Multi-Unit Spectroscopic Explorer (MUSE) na Veoma Velikom Teleskopu (VLT).Slike su snimljene kao deo projekta Fizika u visokoj ugaonoj rezoluciji u obližnjim galaksijama (PHANGS), koji vrši posmatranje obližnjih galaksija visoke rezolucije ...

3. januar 2022.: Veoma svetla i velika tačka je neprikosnoveni protagonista gornje polovine ove slike neba iznad Veoma Velikog Teleskopa (VLT) na Sero Paranalu u čileanskoj pustinji Atakama. Ipak, ako bolje pogledate, primetićete da nije samo jedna tačka, već dve, veoma blizu jedna drugoj. Ono što vidite je, u stvari, konjunkcija Jupitera i Saturna.Jupiter i Saturn su dve najveće planete u Sunčevom sistemu, skoro 320, odnosno 95 puta masivnije od Zemlje. One nisu stenovite, kao Zemlja ili Mars, već se uglavnom sastoje od vodonika. Obe planete imaju desetine meseci, od kojih mnogi nisu formirani zajedno sa planetama oko kojih kruže, već su ih u kasnijoj fazi uhvatila njihova jaka gravitacioni polja.Konjukcije se javlja, kada su dva objekta poravnata na nebu. Međutim, veznici su posledica posmatračeve perspektive. Ako se ne gledaju sa Zemlje, već u drugom pravcu, objekti neće biti jedan pored drugog. Sličan efekat važi i za sazvežđa, čiji oblici, tako poznati ovde ...

27. decembar 2021.: Sa svoje kupole na Cero Paranalu u pustinji Atakama u Čileu, vidljivi i infracrveni teleskop za astronomiju (VISTA) kojim upravlja ESO, uživa u zadivljujućem pogledu ne samo na veličanstvena južna nebesa, već i na obližnji planinski vrh, dom Veoma Velikog Teleskopa (VLT).Osmišljen i razvijen od strane konzorcijuma od 18 univerziteta u Ujedinjenom Kraljevstvu, VISTA je najveći teleskop na svetu koji je u potpunosti posvećen mapiranju neba u infracrvenom svetlu. On sprovodi šest javnih istraživanja koja zauzimaju većinu njegovog vremena posmatranja. Cilj je otkrivanje objekata, kao što su braon patuljci, promenljive zvezde i drevni kvazari, bacanje novog svetla na polja kao što su priroda tamne materije i galaktičke strukture, pa čak i pomoć da se napravi 3D mapa od oko pet odsto celokupnog vidljivog univerzuma.Ali zašto posmatrati infracrveno? Zato što omogućava VISTA teleskopu ne samo da se divi hladnoj strani kosmosa — hladni objekti često sijaju jače na ovim talasnim dužinama ...

20. decembar 2021.: Pošto se 2021. godina bliži kraju, upućujemo naše najbolje želje vama i vašim porodicama! Kao i ranije ova godina bila je izazovna za većinu nas. Ovde u ESO-u smo naporno radili da nastavimo da istražujemo univerzum i delimo njegova čuda sa vama, a da naše osoblje bude bezbedno i zaštićeno.U ime svih u ESO-u, želimo vam zdrav kraj ove godine i divan početak 2022. godine!

13. decembar 2021.: Ovonedeljna slika će vas možda hipnotizovati! Podsećajući na vrtlog ili optičku iluziju, zvezdani krugovi vas uvlače dublje u ovaj planinski pejzaž pustinje Atakama u Čileu koji oduzima dah, gde se nalazi ESO opservatorija La Silla.Svaka kružna linija predstavlja pojedinačnu zvezdu koja iscrtava zvezdani trag. Takvi tragovi su posledica Zemljine rotacije, što uzrokuje da se zvezde naizgled kreću po nebu, polako prateći savršene prstenove usredsređene na južni nebeski pol dok to rade. Ovakva fotografija stoga zahteva dugu ekspoziciju da bi se uhvatio protok vremena.La Silla se nalazi na nekih 2400 metara nadmorske visine i nudi savršene uslove za posmatranje za ovakve snimke duge ekspozicije; sajt doživi preko 300 vedrih noći godišnje!Ovde ESO upravlja sa dva od najproduktivnijih teleskopa klase 4 metra na svetu: ESO teleskopom od 3,6 metara koji je dom najvećeg svetskog lovca na ekstrasolarne planete, pretraživačem planeta visoke preciznosti radijalne brzine (HARPS) i 3,58- metar Teleskop nove tehnologije (NTT), ...

6. decembar 2021.: Ovaj porodični portret teleskopa koji se nalaze u ESO opservatoriji La Silla snimljen je 2019. godine tokom zalaska Sunca koji oduzima dah nad periferijom čileanske pustinje Atakama.Na prednjem delu portreta stoji jedan od novih članova porodice La Silla: BlackGEM, niz optičkih teleskopa koji će se uskoro pridružiti potrazi za nekim od najmoćnijih i najdramatičnijih događaja u univerzumu, kao što je spajanje neutronskih zvezda i crne rupe. Ovaj robotski niz razvili su Univerzitet Radboud (odakle se daljinski kontroliše), Holandska istraživačka škola za astronomiju (NOVA) i KU Leuven.Ovi egzotični događaji izazivaju talasanje u tkivu prostor-vremena poznato kao gravitacioni talasi. BlackGEM će raditi zajedno sa detektorima gravitacionih talasa kao što su LIGO i Virgo, kako bi u vidljivoj svetlosti odredio izvore odgovorne za gravitacione talase. Ovo će omogućiti većim teleskopima - kao što je ESO-ov veoma veliki teleskop (VLT) - da izvrše detaljna naknadna posmatranja. Ovo će pružiti astronomima uvid u neke od ...

29. novembar 2021.: Kao što ljudi na prometnoj raskrsnici mogu slučajno da nalete jedni na druge, tako to mogu i galaksije u univerzumu! Ali u ovom slučaju, ishod je dramatičniji od malog guranja. Kada se dve galaksije sudare, one se spajaju jedna u drugu, rađajući novu, veću. Jedan primer je galaksija NGC 7727, prikazana na ovoj slici sa VLT Survey Telescope (VST) u Čileu.Smeštena ua udaljenosti od 89 miliona svetlosnih godina od Zemlje u sazvežđu Vodolije, veruje se da je NGC 7727 rezultat sudara dve galaksije koji se dogodio pre oko milijardu godina. Posledice ove ogromne kosmičke neravnine su još uvek očigledne u neobičnom, nepravilnom obliku NGC 7727 i tokovima zvezda u njenim spoljnim oblastima.Slika je snimljena u vidljivom svetlu u okviru VST-ATLAS istraživanja. Cilj istraživanja je da se mapira ogromna oblast južnog neba — toliko velika, da bi u nju moglo da stane oko 19.000 preönika punog Meseca! Proučavajući galaksije u ovoj ...

22. novembar 2021.: Snažni laseri napuštaju kupolu jednog od četiri jedinična teleskopa Veoma Velikog ESO Teleskopa (VLT) u opservatoriji Paranal u Čileu. Zraci dopiru do sloja atmosfere oko 90 kilometara iznad Zemlje, veoma bogatog atomima natrijuma. Laseri čine da natrijum sija, stvarajući veštačke zvezde na nebu. Ali zašto?Zemljina atmosfera iskrivljuje svetlost koja dopire do nas iz kosmičkih objekata, smanjujući oštrinu astronomskih posmatranja. To je isti razlog zašto se čini da zvezde koje se vide sa Zemlje „trepere“.Da bi ispravili zapažanja za ovaj efekat, astronomi su razvili tehnologiju poznatu kao adaptivna optika, gde se fleksibilno ogledalo deformiše stotine puta u sekundi da bi se suprotstavilo atmosferskim turbulencijama. Da bi se izračunale neophodne korekcije, adaptivnoj optici su potrebne referentne zvezde blizu posmatranog objekta. Međutim, takve zvezde nisu uvek idealno postavljene, zbog čega su astronomi došli na ideju da koriste lasere kako bi veštačke zvezde bile optimalno locirane na nebu kad god im zatrebaju.Interesantna činjenica: Ti ...

15. novembar 2021.: Da, jarka svetlost koju vidite u centru ove slike, koja sija ispod tamnog, ružičastog pojasa Mlečnog puta, u stvari je kralj planeta u Sunčevom sistemu! Jupiter je okružen sa dva brda na kojima se nalaze Veoma Veliki ESO Teleskop (levo) i VISTA (desno) u pustinji Atakama u Čileu.Jupiter je najveća planeta u našem Sunčevom sistemu i treći najsjajniji objekat na noćnom nebu, zasjenjen samo Mesecom i Venerom. Nazvati ga po bogu neba i groma svakako je prikladno! Uglavnom napravljen od vodonika i helijuma, jedna od najkarakterističnijih oznaka Jupitera je poznata velika crvena tačka na njegovoj površini, najveća oluja u Sunčevom sistemu.Jupiter je više puta posmatran sa 8,2-m teleskopima VLT-a. Instrument VISIR je snimio zapanjujuću infracrvenu sliku Jupitera visoke rezolucije, ključnu za razumevanje, kako energija i materija, koje teku kroz njegovu atmosferu. CRIRES infracrveni spektrograf – instrument koji razlaže svetlost u njene sastavne boje – mapirao je oblast u gornjoj atmosferi ...

8. novembar 2021.: Slika prikazuje par spiralnih galaksija koje se preklapaju, NGC 3314 a i b, u gornjem levom uglu, uhvaćene u veličanstvenom kosmičkom plesu — snimljeno sa VLT Survey Telescope (VST) od ESO.Ali ne dozvolite da vas perspektiva zavara! One, u stvari, uopšte ne komuniciraju. Dve galaksije, koje se nalaze na udaljenosti između 117 i 140 miliona svetlosnih godina u sazvežđu Hidre, zapravo nisu fizički povezane i izgleda da se preklapaju samo kada se posmatraju sa Zemlje. Ovo jedinstveno poravnanje daje astronomima priliku da izmere mnoga svojstva galaksija, kao što je, kako prašina apsorbuje svetlost zvezda, i time se stekne uvid u njihov sastav i evoluciju.Postoji još jedna skrivena tajna na ovoj slici ako pažljivo pogledate donji desni deo: iza ovog zadivljujućeg kosmičkog plesa naći ćete bledu žućkastu mrlju, potpis ultra-difuzne galaksije (UDG). UDG su objekti veliki kao Mlečni put, ali sa 100 do 1000 puta manje zvezda. Ove galaksije su izuzetno ...

1. novembar 2021.: Teleskopi za potragu za naseljivim planetama koje pomračuju ULtra-cOOl (oltra hladne) zvezde (SPECULOOS), su smešteni u ESO opservatoriji Paranal u pustinji Atakama u Čileu. Obično su oni koji traže nove svetove, ali ova slika zapravo hvata mesto posmatranja koje izgleda kao sama planeta. Ovo je napravljeno korištenjem tehnike fotografije koja se zove stereografska projekcija, pri čemu se sferna slika - poput panorame od 360º - projektuje na ravan.Misija SPECULOOS-a je da otkrije planete slične Zemlji, dok prolaze između nas i njihove roditeljske male, hladne zvezde u solarnom susedstvu, što dovodi do malog, redovnog zatamnjenja sjaja zvezde. Egzoplanete otkrivene ovom takozvanom tranzitnom metodom, mogu da se proučavaju do detalja, uključujući precizna merenja njihove mase i poluprečnika, kao i analizu njihove moguće atmosfere i potencijala za život.SPECULOOS, čije je ime inspirisano slatkom poslasticom poznatom u Belgiji, Holandiji i Nemačkoj, sastoji se od četiri teleskopa, svaki sa primarnim ogledalom od jednog metra i ...

25. oktobar 2021.: Snimljena instrumentom MUSE postavljenim na Veoma Veliki ESO Teleskop (VLT), ova slika prikazuje najdublje oblasti udaljene spiralne galaksije NGC 5248, takođe poznate kao Caldvell 45.Smeštena na oko 59 miliona svetlosnih godina udaljenosti od Zemlje, u sazvežđu Volar, ova galaksija je značajna po tome što ima ne jedan, nego dva prstena oko svog centra. Ove prstenove karakterišu „vruće tačke“ aktivnosti zvezdanog praska. Regije zvezdanog praska, koje se vide kao narandžasti sjaj na slici. To su mesta gde se zvezde formiraju mnogo češće nego obično.MUSE, što je skraćenica za Multi Unit Spectroscopic Explorer, je vezan za Jepun, jedan od četiri teleskopa od 8,2 metra koji čine VLT. MUSE razlaže svetlost svakog pojedinačnog piksela u svom vidnom polju na njegove sastavne boje ili talasne dužine. Ovo omogućava naučnicima da mapiraju složene mehanizme unutar proširenih objekata, kao što je analiza formiranja zvezda u galaksijama.

18. oktobar 2021.: Razbacane na pozadini veličanstvenog zalaska Sunca iznad visoravni Čajnantor u pustinji Atakama, antene Atakama velikog milimetarskog/submilimetarskog niza (ALMA) bdiju nad nebom. ALMA, čiji je partner ESO, je najveći postojeći astronomski projekat na Zemlji.Prelepe nijanse narandžaste i crvene boje, koje osvetljavaju nebo dok Sunce zalazi iza horizonta, nas uče zanimljivoj lekciji iz fizike. Dok prolazi kroz Zemljinu atmosferu, sunčeva svetlost sa kraćim, plavijim talasnim dužinama se raspršuje od molekula gasa i prašine u vazduhu više od one sa dužim, crvenijim talasnim dužinama. Kako se Sunce približava horizontu, svetlost koja stiže do površine Zemlje uzima duži put kroz njenu atmosferu, a većina plavog dela njenog vidljivog spektra se raspršuje. Svetlost koja dopire do naših očiju boji nebo oko zalazećeg Sunca u zapanjujuće crvene nijanse.Međutim, ALMA ne vidi lepotu krvavocrvenog neba. 66 ALMA teleskopa ne gleda u nebo u vidljivom delu elektromagnetnog spektra, kao što mi to radimo — oni ga posmatraju u ...

11. oktobar 2021.: Silueta dobrodošlice ocrtana je na jednom od pomoćnih teleskopa (AT) u ESO opservatoriji Paranal u pustinji Atakama u Čileu, dok maglina Vreća uglja maše svojim veličanstvenim pozdravom kao tamna mrlja usred noćnog neba.Ovo je jedan od četiri pomoćna teleskopa od 1,8 metara Veoma Velikog Teleskopa, koji takođe uključuje četiri gigantska rođaka od 8,2 metra, Unit Telescopes (UT). U zavisnosti od potreba svakog projekta posmatranja, AT-ovi mogu da se repozicionirati na do 30 različitih lokacija za posmatranje duž sistema pruga i da zajedno deluju kao deo VLT interferometra. Interferometar kombinuje svetlost koju AT ili UT hvataju sa nebeskih objekata sa tehnikom poznatom kao interferometrija, omogućavajući naučnicima da posmatraju svemir sa neverovatnim detaljima.Maglina Vreća uglja je najistaknutija tamna maglina na nebu. Na južnoj hemisferi, ovi tamni oblaci su istaknutiji nego na severnom nebu. Mnoge kulture identifikuju uzorke u ovim tamnim maglinama, uključujući narod Mapuče u Čileu, koji je maglinu Vreća uglja nazvao ...

4. oktobar 2021.: Svaka porodica ima svoju tradiciju i osoblje ESO opservatorije Paranal u pustinji Atakama u Čileu nije izuzetak. Pre početka posmatranja, ljudi se sastaju na platformi opservatorije, kako bi uživali u zalasku Xunca, praćeni na ovoj slici jednim od pomoćnih teleskopa prečnika oc 1,8 metara (AT) Veoma Velikog Teleskopa (VLT).AT mogu da se pomeraju duž šina i da rade zajedno kao jedan, „virtuelni“ instrument, Veoma Veliki Teleskopski Interferometar (VLTI), koji koristi interferometriju da kombinuje svetlost koju prikupljaju pojedinačni teleskopi i ispita kosmos mnogo oštrijim očima . VLT takođe sadrži četiri statična teleskopa od 8,2 m, koji mogu da rade ili kao samostalni teleskopi ili sa VLTI.Narandžasta boja Sunca i neba pri zalasku je uzrokovana Zemljinom atmosferom. Ona raspršuje svetlost koja stiže do Zemlje iz svemira u različitim pravcima, u zavisnosti od boje. Kada je Sunce nisko na horizontu, plave boje se raspršuju i ne dopiru do naših očiju, ostavljajući samo zapanjujuće ...