Kompozit antenskih galaksija od ALMA i Hubble-podataka

Antenske galaksije, poznate i kao NGC 4038 i 4039, su dve spiralne galaksije sa međusobnim dejstvom, koje su udaljene oko 70 miliona svetlosnih godina i nalaze se u sazvežđu Corvus (Gavran). Ova slika kombinuje podatke ALMA teleskopa, koji je za vreme test faze opservatorije snimao sa dve talasne dužine i fotografija NASA/ESA-Hubble svemirskog teleskopa u vidljivom svetlu.

Hubble-snimak predstavlja najoštriju sliku koja je ikada napravljena od ovog objekta i time nudi mogućnost poređenja rezolucije. ALMA posmatra pri mnogo vecim talasnim dužinama, gde je mnogo teže dobiti slike iste oštrine. Čim ALMA-postrojenje bude završeno, Hubble-rezolucija će biti prevaziđena za faktor 10.

Za ovu fotografiju su korištene samo 12 ALMA-antena, mnogo manje, nego što je predviđeno za prva naučna posmatranja i mnogo bliže stojeće nego u kasnijoj regularnoj funkciji. Oba faktora nagoveštavaju koje pojačanje snage još može da se očekuje. Opservatorija će i dalje da raste i sa sve više antena, će da raste i rezolucija, brzina i opšti kvalitet posmatračkih podataka. Pa opet, ova slika predstavlja najbolji submilimetarski snimak antenskih galaksija uopšte i otvara novi prozor u submilimetarski univerzum.

U vidljivom svetlu - ovde predstavljenom u plavoj boji - uglavnom se vide novonastale zvezde u obe galaksije. ALMA-posmatranja pokazuju stvari koje su za ljudsko oko nevidljive: hladne oblake gasa u kojima će tek da nastanu nove zvezde. Snimci su napravljeni u tri milimetarske i submilimetarske oblasti talasnih dužina, koje su ovde crvene, roza i žute boje (ALMA-pojasevi 3 i 7). Odabrane su tako, da molekule ugljen monoksida unutar, inače nevidljivih oblaka vodonika, naprave vidljivim, jer se u njima rađaju zvezde.

Jake koncentracije gasa se nalaze ne samo u centralnim oblastima obe galaksije, nego i u haotičnoj oblasti, gde se galaksije dodiruju. Celokupna količina gasa odgovara više milijardi masa Sunca i predstavlja bogat rezervoar za buduće generacije zvezda. Posmatranja kao ova su potrebna, da bi se podstaklo razumevanje za sudare galaksija i rađanje novih zvezda. Ali, oni su samo jedan primer za to, kako ALMA otkriva delove univerzuma, koji su nevidljivi za teleskope u vidljivom ili infracrvenom svetlu.

Tekst prevela: Dr. Liliana Gracanin, Institut für Astrophysik, Universitätssternwarte Wien, Austria

Kontakt:liliana.gracanin@uniwie.com